После уводне посете Убу и састанка са представницима Фудбалског савеза Региона западне Србије, делегација Фудбалског савеза Србије, предвођена председником Драганом Џајићем и генералним секретаром Бранком Радујком, наставила је серију радних састанака са регионалним савезима. Друга станица била је Фудбалски савез Војводине у Новом Саду.
Тим ФСС, који су чинили директори сектора за стратегију и развој, правне и финансијске послове, људске ресурсе, медије и маркетинг, ИТ и административну подршку, у новим просторијама ФС Војводине наишао је на срдачан пријем домаћина. Делегацију ФСВ предводили су председник Драган Симовић, потпредседници Горан Драча и Драгољуб Збиљић, члан ИО Зоран Шћепановић, генерални секретар Драгомир Тановић и Дејан Сантрач.
БРАНКО РАДУЈКО, ПРВИ ОПЕРАТИВАЦ СРПСКОГ ФУДБАЛА ОТВОРЕНО О ТРЕНУТНОЈ ПОЗИЦИЈИ СРПСКОГ ФУДБАЛА И ЈАСНО ДЕФИНИСАНИМ ЦИЉЕВИМА ДО 2030. ГОДИНЕ
У амбијенту који представља својеврсни времеплов великих резултата и легенди војвођанског и српског фудбала, одржан је вишечасовни састанак на коме су обрађене кључне теме развоја система на свим нивоима.
Посебан акценат током састанка ставио је генерални секретар ФСС Бранко Радујко, говорећи о тренутној позицији српског фудбала и јасно дефинисаним циљевима до 2030. године.
Радујко је истакао да се српска лига тренутно налази на 25. месту у Европи, уз амбицију да у наредне четири године буде међу 15 најбољих. Један од кључних циљева је и веће присуство клубова на међународној сцени.
– Данас имамо једног представника у Лиги Европе. Циљ је да сваке сезоне имамо три или четири клуба у европским такмичењима – нагласио је генерални секретар.
Када је реч о репрезентативном фудбалу, Србија је тренутно 20. на УЕФА, односно 39. на ФИФА листи, а стратешки циљ је пласман међу 16 најбољих селекција света до 2030. године.
Посебно је указано на потребу јачег присуства српских играча у најјачим европским клубовима. Тренутно само шест српских фудбалера наступа у Лиги шампиона (стандардну ролу има само Александар Станковић који је се фудбалски обликовао далеко од Србије), док је циљ да их у наредне четири године буде најмање 28 са значајним улогама у својим тимовима. Истовремено, број српских играча у пет најјачих европских лига треба да порасте са садашњих 26 на најмање 45, уз много већи број стандарних првотимаца.
Радујко је као упозорење навео пример Мађарске, којој је након застоја у реформама било потребно чак 45 година да се врати на конкурентан ниво, истичући значај благовремених и системских промена.
Говорећи о тренерском кадру, указано је да српски стручњаци данас раде у Турској, Грчкој, Аустрији, САД и Уједињеним Арапским Емиратима, али да је неопходно створити услове за већи углед и стабилност струке. Посебно забрињава податак да тренер у просеку на клупи српског клуба остаје свега 153 дана, док је тај период у појединим (упоредивим) европским земљама три до четири пута дужи.
Важна тема била је и дијаспора као велики развојни потенцијал српског фудбала. Истакнуто је да савремени међународни фудбал показује колико су играчи који одрастају и развијају се у иностранству значајан ресурс, те да је у том сегменту већ покренут системски рад који ће у наредном периоду бити додатно унапређен.
Када је реч о домаћем такмичењу и реформама, Радујко је нагласио да нема простора за страх од такозване „београдизације“, јер је једини критеријум за учешће у елитном рангу испуњавање јасно дефинисаних стандарда.
– Српски фудбал више не сме да робује идеји да неки клуб мора да остане у лиги. Опстанак мора да буде резултат квалитета и испуњених услова, јер само такав систем доноси корист клубовима, такмичењу и фудбалу у целини – поручио је генерални секретар ФСС.
Радни састанак у Новом Саду потврдио је заједничку опредељеност Фудбалског савеза Србије и регионалних савеза ка системском развоју, јачању инфраструктуре, подизању квалитета такмичења и стварању стабилних основа за нове спортске резултате српског фудбала у годинама које долазе.
КОНТИНУИТЕТ КАО ПУТ РАЗВОЈА: ПРИМЕР ГРАФИЧАРА
Говорећи о неопходности већег поверења у тренерску струку и потреби за стабилношћу у раду клубова, генерални секретар ФСС Бранко Радујко истакао је позитиван пример ФК Графичар, који је управо продужио уговор са шефом стручног штаба Марком Неђићем.
Неђић се на клупи Графичара налази већ четири године и три месеца, што представља редак пример континуитета у домаћем фудбалу, посебно у контексту податка да тренери у српским клубовима у просеку остају на функцији свега 153 дана.
Радујко је оценио да одлука руководства Графичара представља одличан потез који показује стратешко опредељење за дугорочан рад, развој играча и стабилан спортски систем.
Истакнуто је да би сличан приступ требало да постане пракса и у осталим клубовима Супер и Прве лиге Србије, јер је стабилност струке један од кључних предуслова за подизање квалитета такмичења и укупног нивоа српског фудбала.
АПЕЛ ЗА ОДГОВОРНИЈУ КОМУНИКАЦИЈУ: У ПЛАНУ ПР КОДЕКС ЗА КЛУБОВЕ
У оквиру разговора о унапређењу угледа домаћег такмичења, генерални секретар ФСС Бранко Радујко посебно је нагласио значај изградње позитивног имиџа Супер лиге и Прве лиге Србије.
Радујко је упутио апел клубовима да се уздрже од исхитрених и непромишљених саопштења након спорних ситуација, јер такве реакције често нарушавају кредибилитет такмичења и шаљу негативну слику о српском фудбалу у јавности и иностранству.
– Сви смо део истог система и свака јавна порука утиче на углед такмичења у целини. Критика је легитимна, али мора да буде одговорна, аргументована и у границама које не нарушавају интегритет фудбала – истакнуто је током састанка.
Као један од конкретних корака у том правцу, покренута је иницијатива за увођење ПР кодекса за клубове Супер лиге и Прве лиге Србије. Овим документом би се јасно дефинисали стандарди јавне комуникације, односно оквир у ком је дозвољено реаговање у осетљивим ситуацијама.
Планирано је да кодекс прецизира границе дозвољене јавне реакције, али и да јасно утврди последице у случају њиховог кршења, са циљем заштите интегритета такмичења и унапређења укупне слике о српском фудбалу.
СРПСКЕ СУДИЈЕ У ЕВРОПСКОМ ВРХУ – ПОНОС И ФСС И ФС ВОЈВОДИНЕ
Говорећи о укупном положају српског фудбала у европским оквирима, генерални секретар ФСС Бранко Радујко посебно је похвалио судијску организацију, истичући да српске судије никада нису биле боље позициониране на УЕФА листама.
Србија тренутно има представнике у свим највишим категоријама: Срђана Јовановића и Јелену Цветковић у Елитној групи, Ненада Минаковића, Милоша Милановића, Марину Живковић, Јелену Међедовић и Милицу Миловановић у Првој, а Новака Симовића, Павла Илића и Данила Николића у Другој групи.
Радујко је истакао да овакав статус представља потврду квалитетног рада, континуираног усавршавања и професионалног односа српских арбитара, али и значајан допринос угледу српског фудбала на међународној сцени. Наглашено је и да подизање квалитета суђења на европски ниво директно утиче на развој играча, јер им омогућава да се у домаћим такмичењима навикну на критеријуме и интензитет који их очекују на међународној сцени.
Посебне похвале упућене су и Фудбалском савезу Војводине, с обзиром на то да од судија који се налазе у УЕФА групама значајан број долази са територије овог региона, односно из Новог Сада и Ловћенца.
ПРИВАТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ КАО ОСНОВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА КЛУБОВА
Током разговора о дугорочној стабилизацији система, генерални секретар ФСС Бранко Радујко посебно је апострофирао значај привлачења приватног капитала у домаће фудбалске клубове као кључног предуслова за њихов одрживи развој.
Радујко је истакао да савремени европски фудбал почива на стабилним пословним моделима и одговорном управљању, те да је неопходно створити амбијент у ком ће клубови бити привлачни за приватне инвеститоре, партнере и спонзоре.
Циљ је да клубови постепено граде финансијску одрживост кроз приватне инвестиције и тржишне приходе, како би се смањила зависност од јавних средстава.
Овакво опредељење обезбеђује да државни ресурси у будућности буду усмерени пре свега на развој фудбалске инфраструктуре и изградњу модерних тренинг центара и развојних академија, уместо на финансирање текућих трошкова клубова.
На тај начин створили би се стабилни услови за квалитетнији рад, системски развој младих играча и дугорочни напредак српског фудбала, уз истовремено подизање професионалних стандарда у управљању клубовима.
