Немања Угљешић, млади голман из Мачванске Митровице, фудбалски је стасавао у Подрињу, где је веома рано добио прилику и међу стативама сениорског тима. Данас корак по корак гради свој пут, вођен јасним амбицијама и жељом за напретком.
– Са око осам година почео сам да тренирам у Подрињу, где сам, као и већина дечака из места, направио прве фудбалске кораке. У почетку сам желео да будем нападач и да постижем голове, али сам, гледајући једног дечака на голу, схватио колико је та улога важна на терену. Тада сам пожелео да и ја будем тај који се издваја од осталих, не само по дресу, већ и по одговорности. Врло брзо сам заволео ту позицију – прича Угљешић.
Током развоја, како истиче, посебан утицај имао је његов тренер, кога назива „фудбалским оцем“.
– Уследило је упознавање са Мирославом Чавком, тренером са којим сам провео неколико година. Он ме је научио много, не само о фудбалу, већ и о животу. У питању је сјајан тренер, још бољи човек, који ме је много усмеравао ка професионализму и на томе сам му изузетно захвалан – каже Мачванин.
Пут га је водио кроз све млађе категорије Подриња, а прилику да дебитује за први тим добио је већ са 16 година.
– Била је то изузетна част и озбиљан задатак. Осећао сам велику одговорност, али пре свега захвалност. То је један од најзначајнијих момената у мом дотадашњем фудбалском путу. Имао сам 16 година и пет дана и, колико сам успео да сазнам, један сам од најмлађих дебитаната у историји Подриња. Тада сам, што се каже, процветао – прича млади голман и додаје да је Подриње у том периоду, као и сада, наступало у Сремској лиги.
Преломни тренутак у његовој каријери догодио се на једном пријатељском сусрету.
– Играли смо пријатељску утакмицу против екипе ИМТ-а из Београда, где су ме запазили тренери Марко Вучковић и Михајло Аћимовић и одмах ме позвали да им се прикључим. Имао сам дилему да ли да прихватим понуду. Отац ме је саветовао да најпре завршим другу годину средње школе и добро размислим, док ми је Мирослав Чавка поручио да, уколико желим озбиљно да се бавим фудбалом, треба да искористим указану прилику. Уз подршку обојице, одлучио сам да направим тај корак и од тада сам се максимално посветио фудбалу – наводи Немања.
Почетак, како истиче, није био нимало лак, а своју нову мисију започео је у Фудбалском клубу Ушће Нови Београд, који сарађује са ИМТ-ом.
– Првих годину дана свакодневно сам путовао у престоницу. Имао сам по два тренинга дневно, мало сам спавао и било је тешко ускладити све обавезе. Иначе, доведен сам као трећи или четврти голман омладинске селекције Ушћа, која је у том тренутку наступала у Првој омладинској лиги Београда, али смо брзо остварили пласман у Омладинску лигу Србије и ја сам истовремено успео да се изборим за место првог голмана – каже Мачванин.
Немања додаје да су му добре партије у омладинцима донеле и нову прилику, па је убрзо стао и на гол првог тима Ушћа.
– После, мислим, десетог кола добио сам шансу да браним и за први тим Ушћа, што је био велики корак за мене и потврда рада и квалитета. Данас тренирам са првим тимом ИМТ-а, стандардан сам у првом тиму Ушћа и браним за омладинце. Дешава се да у једном дану имам и по три тренинга. Тешко је, морам признати, али сам се у потпуности посветио фудбалу и подредио све томе. Живим по строгом распореду, знам када једем, када тренирам и када одмарам, све сам ускладио како бих напредовао – објашњава млади голман.
Како истиче, разлика између омладинског и сениорског фудбала веома је изражена.
– Као неко ко је истовремено део и омладинског и сениорског фудбала, могу да кажем да је разлика огромна. Сениорски ниво је бар три степеника изнад. То се највише види у брзини игре, квалитету играча, размишљању и доношењу одлука у делићу секунде. Важно је где си постављен, колико брзо реагујеш и како прилазиш лопти. Понекад је довољан само један корак напред или назад да направи пресудну предност. Велики значај има и комуникација са саиграчима, као и игра ногом, која се од голмана данас много тражи. Оно што у омладинском фудбалу пролази непримећено, у сениорском прави превагу – прича Немања.
За сада је задовољан како својим играма, тако и подршком коју има од саиграча, стручног штаба и управе. Указано му је велико поверење и труди се да га оправда на терену.
Некадашњи голман Подриња за крај упутио је поруку младима.
– Верујте у своје снове, посебно млади фудбалери на почетку свог пута. Понекад је довољна једна утакмица да вам промени живот, мени се управо то десило. Предан рад, дисциплина и вера у Бога, све се то негде прати и вреднује, иако тога нисте увек свесни. Зато на свакој утакмици, било да је првенствена или пријатељска, треба дати максимум, а никако не сме да се заборави да све почиње од тренинга, како тренирате, тако ћете и играти – поручио је Немања.
Угљешић себе у наредним годинама види у Суперлиги Србије или у иностранству, а један од снова му је да једног дана обуче дрес Партизана.
Ауторка: Д. Туфегџић
Фото: Александар Грујичић
Извор: Сремске вести
