Од 17. октобра 2031. године у Европској унији више неће бити дозвољено стављање на тржиште, односно продаја и куповина гуменог гранулата који се користи као испуна на теренима са вештачком травом. Ова мера део је шире регулативе ЕУ о ограничењу намерно додатих микропластика, донете са циљем смањења загађења животне средине.
Гумени гранулат, који се најчешће добија рециклажом старих аутомобилских гума, годинама је био једна од најчешћих испуна на теренима са вештачком травом. Користио се због добрих спортских карактеристика, амортизације и могућности да се терени користе током већег дела године. Међутим, ситне честице гранулата могу да напусте простор терена и доспеју у околину, због чега је Европска унија донела одлуку о његовом постепеном укидању.
Важно је нагласити да се не забрањује само играње на постојећим теренима, нити ће они морати одмах да буду уклоњени. До 17. октобра 2031. године и даље ће бити могуће градити, користити и одржавати терене са гуменим гранулатом. После тог датума постојећи терени ће моћи да се користе и одржавају, али више неће бити дозвољена куповина новог гуменог гранулата за допуну. Уколико буде потребна допуна, власници терена мораће да користе сопствене залихе, набављене пре истека прелазног периода.
УЕФА је због тога објавила посебан документ са смерницама за своје чланице, како би национални савези, клубови, локалне самоуправе и власници спортских објеката на време разумели последице ове одлуке и припремили се за прелазни период.
Према УЕФА смерницама, прелазни период од осам година остављен је како би се избегле озбиљне спортске, друштвене и економске последице, посебно у базичном фудбалу. Вештачки терени су од великог значаја за локалне заједнице, омладинске школе и клубове који немају услове за свакодневни рад на природној трави, па је циљ да се прелазак на нова решења спроведе постепено и одговорно.
Иако је реч о регулативи Европске уније, УЕФА наглашава да ће она имати утицај и на земље које нису чланице ЕУ. Разлог је очекивана промена тржишта: произвођачи ће се све више окретати алтернативним испунама, док би набавка полимерних испуна, укључујући гумени гранулат, временом могла да постане тежа и скупља. Такође, поједине земље ван ЕУ у наредним годинама могу донети слична правила у складу са европским еколошким стандардима.
Као могуће замене већ се користе или тестирају природне и еколошки прихватљивије испуне, међу којима су плута, уситњене коштице маслине, кукурузни клипови, дрвене честице, честице шишарки, комбинације органских материјала, песак и минералне испуне. Међутим, УЕФА упозорава да алтернативе још нису у потпуности развијене за све услове и све нивое употребе. Поједини материјали имају ограничену доступност, мању трајност, већу цену или другачије понашање у зависности од климе, падавина и интензитета коришћења терена.
Посебно је важно да клубови и власници терена знају да се постојећа гумена испуна не може једноставно извадити и заменити другом. Вештачки терен је систем који чине подлога, шок-пад, стабилизациона испуна, трава и перформансна испуна, па промена једног елемента може да утиче на безбедност играча, квалитет игре, дренажу, гаранције произвођача и сертификате за такмичења.
УЕФА подсећа да ће за њена такмичења и даље важити стандарди ФИФА програма квалитета за фудбалску траву. То значи да ће терени са вештачком травом и даље морати да испуне прописане услове уколико се користе за званичне утакмице. Терени који због лошег одржавања или недостатка одговарајуће испуне не прођу тестирање, неће моћи да буду прихваћени за такмичења која захтевају такав сертификат.
Због тога ће одржавање постојећих терена у наредним годинама бити од кључног значаја. Уз правилно одржавање, већина терена са вештачком травом може да траје од 10 до 12 година, док лоше одржавање скраћује век терена, повећава трошкове и може да утиче на безбедност фудбалера.
УЕФА такође указује да ће финансијске последице ове транзиције бити значајне. Европска комисија је раније проценила да би трошак преласка за фудбал могао да износи чак 9,6 милијарди евра. То се посебно односи на изградњу нових терена, замену постојећих подлога, тестирање алтернативних решења, одржавање и евентуално складиштење гранулата за период после 2031. године.
За клубове, спортске центре и локалне самоуправе то значи да ће приликом планирања нових инвестиција морати да воде рачуна не само о цени изградње, већ и о животном веку терена, доступности испуне за одржавање, условима складиштења, могућности рециклаже и дугорочним трошковима.
Иако Србија није директно обухваћена овом забраном као чланица Европске уније, одлука је важна и за домаћи фудбал. Тржиште спортских подлога у Европи ће се мењати, а клубови и локалне заједнице који планирају изградњу или реконструкцију терена са вештачком травом мораће све пажљивије да бирају решења која ће бити одржива и после 2031. године.
Ова одлука не значи крај вештачких терена, већ почетак нове фазе у њиховом развоју. У наредним годинама очекује се убрзан развој нових технологија, природних испуна и система који ће морати да помире три важна захтева: квалитет игре, безбедност играча и заштиту животне средине.
За фудбалске клубове порука је јасна — постојеће терене треба правилно одржавати, нове пројекте пажљиво планирати, а прелазак на алтернативна решења започети на време, без чекања последњег рока.
Извори: УЕФА и Србија спорт
