Када се у Бешки помене Фудбалски клуб „Хајдук“, многи ће најпре помислити на Ивана Калеба Калета. Више од шест деценија његов живот испреплетен је са историјом клуба који ове године обележава велики јубилеј, век постојања.
Од далеке 1964. године, када је као десетогодишњи дечак први пут закорачио на стадион, па до данас, Кале је остао веран плаво-белим бојама. Био је пионир, омладинац, првотимац, капитен, ветеран, тренер и на крају почасни председник клуба. За „Хајдук“ је одиграо више од 1.500 утакмица, а активно је играо све до своје 39. године.
– Хајдук је моја друга љубав, одмах после породице. Без подршке супруге и породице ништа од тога не би било могуће – каже Кале док се присећа времена када је сваки слободан тренутак проводио на стадиону.
Сећања га враћају у дане када стадион није имао ограду, а преко терена су, како каже, шетале гуске. Управо тада почиње прича о успону клуба. Тренер Бранко Кривошија окупио је децу у пионирску школу и поставио темеље генерацијама које ће наредних деценија носити „Хајдук“.
– То је био потез који је одредио будућност клуба. Захваљујући тој школи, „Хајдук“ је четрдесет година стварао сопствене играче – прича Кале.
Са посебним поштовањем говори и о Фрањи Јеремићу, домару који је живео у просторијама клуба и бринуо о сваком детаљу, али и о Мики Богданову Џокеру, тренеру који је препознао таленат једне изузетне генерације. Управо та генерација исписала је најлепше странице историје клуба.
Година 1977. остала је урезана у сећање свих Бешчана. Хајдук је изборио пласман у Војвођанску лигу, а цело место живело је за фудбал.
– Село је тада имало око 6.800 становника, а на утакмицама нас је бодрило више од 3.500 људи. То се не заборавља – каже Кале.
Памти и велике утакмице, попут оне против новосадског „Партизана“ када је постигао пет голова, али и чувени меч против Вршца у Војвођанској лиги. После првог полувремена „Хајдук“ је губио 2:0, а онда је уследио невероватан преокрет и победа од 7:3.
Као тренер млађих категорија радио је пуних 18 година, стварајући генерације које су касније носиле игру клуба. Управо због тога данас са сетом говори о недостатку деце у клубу.
– Хајдук мора да има свој подмладак. Без деце, школе фудбала и сарадње са основном школом нема ни будућности спорта – уверен је Кале.
Ни тешка времена нису га поколебала. Клуб је пролазио кроз кризе, како играчке тако и финансијске, али је увек успевао да се подигне захваљујући љубави мештана и верних навијача.
Једна анегдота и данас изазива осмех. На утакмици против „Славије“ бацио се на лопту на првој стативи и постигао аутогол. Публика је бурно аплаудирала, а он је у први мах помислио да аплауз припада њему.
– Тек касније сам схватио шта сам урадио – смеје се Кале.
За њега је обележавање 100 година постојања клуба један од најлепших тренутака у животу.
– Много сам дана и година провео овде. Дочекати овај јубилеј за мене је велика част и радост – истиче.
А како би некоме ко никада није био у Бешки описао Хајдук?
– То је чудо природе. Дођете у Бешку, стадион је сакривен у самом центру места, окружен кућама и њивама. Многи су мислили да ће лако са нама, али наша публика је увек била дванаести играч – поносан је он.
Младим фудбалерима поручује да данас имају услове о каквима су некадашње генерације могле само да сањају, добар терен, опрему, превоз и све што је потребно за напредак.
А када га питају по чему би волео да га памте, одговор стиже без размишљања:
– По упорности и истрајности. И да неко једног дана обори мој рекорд од 1.500 утакмица за Хајдук. Мало ли је – закључује наш саговорник.
И док се век постојања ФК „Хајдук“ слави широм Бешке, прича Ивана Калеба Калета остаје један од најлепших доказа да фудбал није само игра. За неке људе он је живот, љубав и припадност која траје читав век.
Ауторка: Мирјана Ступар
Извор: Сремске новине
Линк: https://www.sremskenovine.co.rs/2026/07/ivan-kaleb-kale-hajduk-je-moja-druga-ljubav/
View this post on Instagram
